Škola šivenja

Šivenje

Šivenje je najsloženiji rad iglom i koncem. njime se mogu uspešno baviti samo odista nadarene žene, koje su uz to njime toliko oduševljene da mu se gotovo potpuno predaju i ne prezaju  pred teškoćama.

To je veoma široka grana delatnosti, podložna neprestanim promenama, ali ipak zasnovana na nepromenljivim pravilima, privlačna zato što je složena, a pritom puna logičnosti i doslednosti. Šivenje je oblast puna pravila i izuzetaka i zato, kad u nju zalazimo, moramo biti obavešteni pa stoga i samopouzdani, ali i veoma skromni.

Najbolje će biti da ovaj razgovor o krojačkoj veštini povedemo, polazeći od pretpostavke da svaka žena koja se upusti u šivenje haljine već ume da »drži iglu u ruci«, kako bi to rekao naš narod, to jest da je donekle ispekla zanat vezući i šijući manje složene stvari.

No pre svega, ona mora znati da se služi krojačkim pomagalima. Pa ipak, sve je uzalud bez »unutrašnjeg podsticaja«, bez onog žara, one ponesenosti pred nečim što se odjednom uobličava, što se, posle prebrođenih teškoća, pretvara u nešto što je samo po sebi lepo i što lepotom zrači, u delo koje nimalo ne zaostaje za ostvarenjem jednog slikara ili vajara, jer je pomalo zasnovano na matematičkom proračunu, na težnji da se ono što bi nam se isključivo moglo učiniti plodom mašte, uklopi u geometrijski okvir.

I tako, preskočivši uobičajene uvodne napomene, poveli smo »ozbiljan razgovor« o manjepoznatim a najprivlačnijim stranama krojačkog zanata, kao što je služenje lutkom, ispravljanje grešaka, a nismo zaboravili ni da se ukratko osvrnemo na čarobno dejstvo glačanja, kao i da prikažemo slikovitu i živu panoramu tkanina za dnevne i večernje haljine.