BODOVI ŠIVENjA

Pre no što se upustimo u razgledanje široke i bogate panorame bodova kojima vezemo, zadržimo se začas kod bodova kojima se služimo prilikom šivenja. Oni predstavljaju temelj ženskog ručnog pada, pa ih ne smemo zapostaviti.

Bod provlačenja

Ovo je prvi i najosnovniji bod, a služi za privremeno prošivanje iskrojene odeće, ali u prvom redu za nabiranje tkanine. Radi se zdesna nalevo, provlačeći iglu kroz tkaninu, tako da se na njoj naniže red pravilnih bodova. Uvek se iglom zahvata isti broj niti tkanine, s lica kad je bod vidljiv i s naličja kad je bod nevidljiv. Kad steknemo više iskustva, moći ćemo da samo jednim pokretom igle odjednom uradimo grupe od dva, tri boda. Prilikom vezenja, ovaj isti, tako jednostavni bod, dobija izvesnu finoću i njime se ostvaruju ručni radovi koji ne zaostaju za vezovima sa drugim bodovima.

Labavi prošivak

Ovo je jedna posebna vrsta »fircanja«. Duži bod se ne zateže, ostaje labav i nit stvara »ušicu«. Veoma je cenjen u krojačkom zanatu, jer se njime tačno obeležavaju dve polovine iskrojenog dela odeće. U tom slučaju, radi se na dvostruko postavljenoj tkanini, zatim se dva sloja tkanine odvoje i tako niti zategnu. Zategnute niti se preseku napola oštrim makazama. Tako je ono što je bilo označeno na desnoj polovini odeće, kad smo labave bodove zategli i presekli, preneseno sasvim verno i na levu stranu.

Fircanje

To je jedna vrsta boda provlačenja koja se sastoji od jednog dugačkog i od jednog kratkog boda. I u ovom slučaju, posle dužeg iskustva, gotovo nesvesno smenjujemo dugačke i kratke bodove. Ovim bodom se sastavljaju delovi kroja, ranije zakačeni čiodama.

Prošivak

Mnogo se koristi kod šivenja »na ruke«, bolje rečeno kad je u pitanju tkanina koja ne podnosi šivenje mašinom (to je slučaj sa žersejom, koso krojenom šifon-svilom, a katkad i sa lamiranim ili veoma debelim tkaninama kao što su imitacija krzna). Često zamenjuje mašinsko prošivanje kod veoma fine odeće. Tada se njime ukrase i istaknu ivice ukrojenih delova ili posuvrataka. U tom slučaju, vezilja mora da bude vešta i da ima sigurnu ruku. Radi se zdesna nalevo, svaki put ubadajući iglu upravo onde gde se prethodni bod završava. Za jedan bod zahvati se šest niti, igla se vraća za tri niti unazad, zatim se ubode u tkaninu i opet se izvuče kad zahvati šest niti. Tri niti sačinjavaju bod koji se preko njih proteže, a druge tri niti su osnovica idućeg boda.

Kosi bod

Mnogo se koristi u krojačkom zanatu za obrađivanje ivice tkanine na šavovima, da se ne bi resale. Poznat je i po tome što su se njime vežbala u šivenju čitava pokolenja učenica u krojačkim radionicama. Radi se sleva nadesno, ubadajući iglu u naličje rada i nižući kose bodove, nagnute na desnu stranu, kako na licu, tako i na onoj strani koja se ne vidi, to jest na naličju. Međutim, taj bod nije tako lak kako•nam se na prvi pogled može učiniti, jer moramo znati da odredimo dužinu i učestalost bodova, prilagođavajući ih čvrstini tkanine, a osim toga, naravno, nit ne sme da bude ni zategnuta ni labava, tako da ne skuplja tkaninu. U svakodnevnoj praksi postoje pokušaji da se ovaj bod zameni sa cik-cak mašinskim bodom, ali on nema njegovu mekoću, tako da se u radionicama visoke mode, mašinski bod smatra pravim varvarstvom.

Šav na ivicama dva dela

Služi za grubo, ali elastično sastavljanje dvaju delova tkanine (šatorskih krila, platna za posteljinu). Dve, već podavijene tkanine, postave se jedna na drugu i spoje se, prolazeći iglom ispod njihove prve niti na pregibima. Može se raditi sleva nadesno, ali i obrnuto . Važno je da se konac previše ne zateže, jer delovi platna, kada se rašire i poravnaju, moraju biti približeni, ali ne smeju stajati jedan iznad drugog. da bi rad potpuno uspeo, tkanine treba pre spajanja profircati, ili ih bar prikačiti čiodama, jer se lako može desiti da na kraju šava jedan deo, ni sami ne znamo zašto, bude duži.