Škola šivenja

Škola šivenja deo 2.

PORUBI

To je grupa bodova od presudnog značaja po krojački zanat, iako postoje pokušaji da se potcene tanane razlike između njihovih vrsta, koje su izmišljene u cilju prilagođavanja posebnim osobinama raznih tkanina.

Kosi rubni bod

Primenjuje se kako na lakim tkaninama kod šivenja haljina, tako i kod šivenja rublja i zahteva prethodnu pripremu. Najpre se tkanina, u potrebnoj širini, presavije na naličje, pa iznad tog poruba krenemo još pola santimetra prema unutrašnjoj strani i na tom mestu radimo kosi rubni bod. Počinje se zdesna nalevo, zabadajući iglu koso i zahvatajući zajedno jednu nit osnove i jednu nit posuvraćene tkanine.

Škola šivenja deo 1.

BODOVI ŠIVENjA

Pre no što se upustimo u razgledanje široke i bogate panorame bodova kojima vezemo, zadržimo se začas kod bodova kojima se služimo prilikom šivenja. Oni predstavljaju temelj ženskog ručnog pada, pa ih ne smemo zapostaviti.

Bod provlačenja

Ovo je prvi i najosnovniji bod, a služi za privremeno prošivanje iskrojene odeće, ali u prvom redu za nabiranje tkanine. Radi se zdesna nalevo, provlačeći iglu kroz tkaninu, tako da se na njoj naniže red pravilnih bodova. Uvek se iglom zahvata isti broj niti tkanine, s lica kad je bod vidljiv i s naličja kad je bod nevidljiv. Kad steknemo više iskustva, moći ćemo da samo jednim pokretom igle odjednom uradimo grupe od dva, tri boda. Prilikom vezenja, ovaj isti, tako jednostavni bod, dobija izvesnu finoću i njime se ostvaruju ručni radovi koji ne zaostaju za vezovima sa drugim bodovima.

Šivenje

Šivenje je najsloženiji rad iglom i koncem. njime se mogu uspešno baviti samo odista nadarene žene, koje su uz to njime toliko oduševljene da mu se gotovo potpuno predaju i ne prezaju pred teškoćama.

To je veoma široka grana delatnosti, podložna neprestanim promenama, ali ipak zasnovana na nepromenljivim pravilima, privlačna zato što je složena, a pritom puna logičnosti i doslednosti. Šivenje je oblast puna pravila i izuzetaka i zato, kad u nju zalazimo, moramo biti obavešteni pa stoga i samopouzdani, ali i veoma skromni.

Najbolje će biti da ovaj razgovor o krojačkoj veštini povedemo, polazeći od pretpostavke da svaka žena koja se upusti u šivenje haljine već ume da »drži iglu u ruci«, kako bi to rekao naš narod, to jest da je donekle ispekla zanat vezući i šijući manje složene stvari.

No pre svega, ona mora znati da se služi krojačkim pomagalima. Pa ipak, sve je uzalud bez »unutrašnjeg podsticaja«, bez onog žara, one ponesenosti pred nečim što se odjednom uobličava, što se, posle prebrođenih teškoća, pretvara u nešto što je samo po sebi lepo i što lepotom zrači, u delo koje nimalo ne zaostaje za ostvarenjem jednog slikara ili vajara, jer je pomalo zasnovano na matematičkom proračunu, na težnji da se ono što bi nam se isključivo moglo učiniti plodom mašte, uklopi u geometrijski okvir.